Vo ostani Srbine il'  širom otvori oči
i kazuj vidiš li najzad da:

Dok Palme njišu grane
i veselo Lampek se puši.
koštunjavi momci od sedamdesetih leta
nevoljno slute da im se kula od karata ruši. 

U istom sedlu jašu tajkuni i mafijaši,
pobednici haotične srpske tranzicije.
Ubice i ratni profiteri postaše bogataši,
kupci svih lista pozicije i opozicije. 

Gle, evo i Kena, Barbike prelepe muža,
gde u odori oficira KOS-a Srbijom kruži
premoren gnusno od prestoničkih radodajki
sve je više nalik uveloj Slobinoj ruži. 

Od ubica vizionara, mediji bi da načine junake,
besna pseta rata da proglase za kućne mezimce.
Jebeš uspešne, pametne,  jebeš svetske prvake,
nametni raji ubice za njihove ljubimce. 

Još uvek ovde bob je bob, al'  pop više nije pop,
jer mnoga mantija bi da rešava probleme državne,
Čvrsto su nogama još u srednjem veku i pod noge
bacaju budućnost u ime neke prošlosti slavne. 

I opet ima "Velikih Srba" što povazdan mačevima mašu
jer poriv ih goni da svoje srpstvo dobro unovče.
Al' iščitani su konačno, njihovo je prošlo
i ćeraće se vrlo brzo, moj sinovče. 

Vidiš da sinovi i unuci naši ne veruju čekiću i srpu,
dosta im priča de nas neprijatelj večito vreba.
Ovo je vreme kompjutera, znanja i napretka,
naši potomci imaju prošlost, al' im budućnost više treba.