Decenijama unazad "Glas Podrinja" je uz pozorište, muzej i biblioteku jedna od najbitnijih šabačkih institucija kulture. Pored osnovne, informativne funkcije, ova kuća je uvek bila rasadnik dobrih novinara, sa obiljem dobrih, profesionalnih tekstova. U njoj su rađane ideje čijom realizacijom se grad pokretao napred i obogaćivao. Generacije i generacije su ove novine doživljavale kao svoje, kao bitni deo samog grada.

Zato smo studirajući u Beogradu i drugim univerzitetskim centrima i služeći vojni rok širom Jugoslavije, pravili mala čuda da bi novi broj "Glasa" bio u našim rukama.

Živimo u vremenu izuzetno teškim za ogromnu većinu građana Srbije. Zapravo, u narednih nekoliko meseci prelomiće se budućnost Srbije. Potrošili smo sve zalihe vremena odugovlačeći, plašeći se odgovornosti, pametnih odluka. Dugo vremena dvoumimo se između ovozemaljske i nebeske Srbije. Nikako da spametujemo šta nam je važnije: mitovi ili stvarni život, pojedinci ili država, vlastoljupci ili budućnost naših potomaka. I dajte da se više ne vadimo na vlast, jer svaki narod ima onakvu vlast ...

Kada ste poslednji put čuli neku pametnu od šabačkih političara? Nije li Vam preko glave afera i skandala u kojima su ti isti glavni protagonisti? Stidite li se gledajući TV prenos zasedanja lokalne skupstine? I treba da se stidimo svi skupa, jer mi smo birali te Ijude. Više je nego očigledno da nam pamet, poštenje, kreativnost, erudicija, kultura nisu bili kriterijumi za naš izbor. Stoga su u prvi plan izbili pojedinci kojima primarni interes nije prosperitet Šapca i njegovih građana već njihovi sitni, lični materijalni interesi. Oni su tamo gde ne bi smeli da budu i, verujte, učiniće sve da tamo ostanu što je to moguće duže. Usput su čuli od vrabaca u Velikom parku ko je stvarni "gazda" Šapca i shodno svojim skromnim mogućnostima uživaju u svojim ulogama dvorskih luda, srećni što ih kralj drži pored sebe. Otud ovaj grad u političkom smislu nema poziciju i opoziciju već gomilu mediokriteta po sistemu ključa razvrstanih po najbitnijim mestima u gradu. To, nažalost, u negativnom kontekstu govori o svima nama. Smešna su naša opravdanja tipa "dosta nam je svega", "neću sa "takvima" i slično. Time im samo dobrovoljno predajemo prostor do kojeg im je toliko stalo. Time dopuštamo tom polusvetu da kreira standarde po svojim niskim normama. Jednostavno, time dopuštamo gorima od nas da odlučuju o nama i našoj budućnosti. Nedopustivo mnogo gubimo time što stojimo u mestu, jer nas ovi nikuda neće odvesti.

Naš (bivši) "Glas Podrinja" sa početka priče kupio je, zamislite konzorcijum. Valjda, klerikalno-tajkunski. Hoće li isti imati slogan "S' verom u Boga i Snagu Srbije"! Pročitano je to odavno i, stoga, neće se to čitati. Mulj, brate, mulj!